Muzikalnost je Vesni Jankovic omogucila da napise knjigu koju mozete bez zamora, bez odmora, da procitate za jedno vece. Necete naici ni na jednu prepreku u tekstu: glatke recenice, poetizivane po uzoru na poznatu tradiciju, ne kao imitacija, nego kao dobra stilizacija pevnog dueta Pesme nadpesmama, srpske narodne pesme i varijacija na njih kao sekundarne tradicije. Slavica Stojanovic (NIN, 12. jun 1992) Najbolje na nasem jeziku tragala za djetinjstvom. Za izgubljenim vremenom. Kroz zvukove, mirise, ala Marsel P. Ali na svoj nacin kroz tacku gledista deteta. Zenskog. Vestice. Ta tacka posmatranja ubedljiva, otvorila sirom vrata maste, obogatila prepoznatljiv svet i ozivela likove. Poeziju uvela i u namestaj. Ozivela mrtvu prirodu od cipele do perunike. Izvanredno, novo, sveze. Poetske slike pomesane sa ostrim, ponekad grubim zapazanjem. Presece kao spricer. Toplo hladno. Kao da te slike beze od svoje prevelike osetljivosti i sete. U toplini, tamo gde je iskrenost, dozivljenost snaga, autenticnost. Recenice koje se pamte. Vracam im se. Car u intezivnosti, duhovitom lakonstvu. Ceo odnos prema svetu u ponekoj takvoj recenici, naizgled jednostavnoj. Tu lezi veliki dar. U avionu nad Atlantikom. Vesni J, sa ljubavlju, Maja Herman-Sekulic (9. juli 1987) Da JOS umem da placem, plakala bih nocas. Sklopila sam korice tvoje Zlatne knjizice… Vesna, nosi se. Posle ovih sterilnih, dosadnih, belih romana srpske knjizevnosti, komplikovanih besmislenih bljuvotina zbog kojih sam omrzla umetnike nazvane srpski pisci, tvoja knjiga je nesto iskonsko, nesto pravo ljudjsko. Ima li ko da ti kaze da ne smes da prestajes da pises. Da je Mihiz ziv, on bi bio taj. Jer, kako bi Kis kazao: pise jer je mnogo besmislenije ne pisati. Nedostaju mi u zivotu junaci iz tvoje Zlatne knjiziceiev takvih, izgleda, vise i nema. Jasmina Ana